preloader
  • Zašto su autobuske nesreće sve učestalije leti?

Od početka leta svedočili smo dešavanju nekoliko saobraćajnih nezgoda u kojima su učesnici bili autobusi, uključujući i one sa najtežim posledicama. Nažalost, ovo leto nije izuzetak, a situacija je slična godinama unazad.

blog-thumb

Zašto su autobuske nesreće sve učestalije leti?

Leto donosi veliki obim posla svim prevoznicima, bilo da se radi o linijskom prevozu putnika ili vanlinijskom prevozu putnika, najveći broj autobusa se iznajmljuje tokom letnje sezone, kako za transfere do mora, tako i za obilaske gradova Evrope, organizovanih tura, koje zbog vremenskih uslova nije moguće organizovati u drugim periodima godine. Tokom svakog leta, prevoznici su maksimalno opterećeni zahtevima za prevoz, brojem rezervacija, sa druge strane svake godine je sve manji broj vozača raspoloživ za angažovanje, kako zbog odlaska u zemlje EU, tako i zbog izuzetno komplikovanih i skupih protokola za sticanje neophodnih kategorija za upravljanje autobusom. Sve ovo uzrokuje da je svaki pojedinac u sistemu maksimalno opterećen (iskorišćen) i da je vozno osoblje maksimalno istrošeno, sezona u nekim kompanijama zna da traje i po šest meseci, te je jasno da se radi o izuzetnim naporima da se maksimalno ispoštuju i klijenti koji angažuju i putnici koji koriste prevoz, a naravno, da i svaki prevoznik za svoju uslugu adekvatno zaradi.

Gde dolazi do problema?

Problem nastaje kada se iz ture u turu, vreme pauza skraćuje, čak i da zamislimo da vozači između svake vožnje imaju zakonski zagarantovanu pauzu (od minimum 9h), što naravno u velikom broju kompanija nije slučaj, izuzetno je diskutabilno da li vozač zaista može da se odmori u toku te pauze. Tokom sezone dolazi i do problema smeštaja voznog osoblja, zbog prebukiranja smeštaja, nije isto odmoriti 9h u smeštaju ili na sedištu u autobusu, bunkeru autobusa i slično. Sve i da uzmemo u obzir minimalnu pauzu od 9h između dve vožnje, u tih 9 sati dok autobus miruje ulazi i čišćenje vozila, pripremanje za narednu vožnju, pranje, potencijalno i neka mehanička korekcija, što vreme odmora vozača dodatno skraćuje. U turističkim autobusima, postoje kreveti za vozače, samo što tokom vožnje u krevetu, postaje diskutabilno koliko se zapravo može i odmoriti.

Spavanje u box-u

Dolazimo do činjenice da se na ovaj način radi iz dana u dan, iz ture u turu, te umor prelazi u hroničan, kao i nedostatak redovnog sna, na tome dodajemo i noćnu vožnju kao dodatni stepen opterećenja.

Mali broj kompanija koje striktno poštuju zakon o radnom vremenu vozača, nažalost, postoji veliki broj zloupotreba i manipulacija tahograf uređaja koji beleže podatke o radnom vremenu vozača i kretanju vozila, to već godinama nije tajna, niti bilo kakva novina koja je prisutna kod nas, ali je u delu godine sa prevelikim obimom posla jako veliki problem koji može dovesti do fatalnih posledica.

Problem nije na jednom polju, problem se nalazi sa više strana, prvi i osnovni problem je nedostatak profesionalnih vozača, ovaj problem je globalni, nije lokalni, ovo zanimanje je jednostavno deficitarno, kao i gomila drugih, osim teških uslova rada, malih primanja u odnosu na odgovornost, jako veliki problem predstavlja gomila protokola, polaganja, licenci koje je neophodno prikupiti da bi se došlo do vozačke dozvole i mogućnosti za upravljanje autobusom. Svake godine se dodaju neki novi izazovi pred vozače, novi zahtevi, novi uslovi, kontrole na putu, mogućnost visokih kazni i za najmanji prekršaj itd. Sve su to razlozi zašto sve manje ljudi bira ovaj poziv.

Nedostatak profesionalnih vozača

Što se tiče Srbije, izuzetno veliki broj vozača je dolazio kroz vojnu obuku, gde je bilo omogućeno polaganje kategorija tokom vojnog roka, nakon gubitka te škole, došlo je do reformi auto škola, gde su pooštreni uslovi, gde su se profiltrirale auto škole i ono što su one pružale, samim tim i cena usluge je drastično skočila. Ipak, da to ne bi bilo sve, od pre par godina država Srbija je uvela kao obavezu i tzv. CPC licencu, odnosno licenca za osposobljenost profesionalnih vozača za upravljanje vozilom određene kategorije. Licenca kao licenca bi bila odlično zamišljena, prati trendove EU, međutim, licenca tek svršene vozače košta oko 1400 evra, što sa cenama polaganja vozačkih ispita od B do D kategorije, uključujući C i E, lekarske preglede, izlaske na ispite dovodi cenu polaganja do cifre od blizu 4000 evra. Uzmimo u obzir da prosečna plata vozača autobusa iznosi između 500-600 evra, a u velikom delu države je i mnogo niža, jasno je zašto se retko ko odlučuje uopšte da se uhvati u koštac sa polaganjem vozačkih ispita.

Pored globalnog problema, dolazimo i do problema lokalnog karaktera, prevoznici i njihov sistem poslovanja. Godinama unazad, dok su se vozači pronalazili (kako su tada pojedini prevoznici govorili) ispod kamena, uslovi pod kojima su vozači radili bili su daleko od dobrih, niske plate, loša vozila, nepostojanje adekvatnih odmora, prava na godišnji/bolovanje i slično, nešto su što je godinama pratila ovu branšu. Sve to je godinama teralo ljude iz ovog posla, što u inostranstvo u potragu za boljim uslovima, što u druge branše sa mnogo manje odgovornosti i za veći novac.

Bilo kako bilo, živimo u 2022. godini, cena prevoza putnika u Srbiji je i dalje bezobrazno niska, prevoznici se utrkuju ko će nižu cenu da pruži, kako bi vozili što više vožnji, pritisla je i korona i krediti, ali i želja za dokazivanjem i vožnjom više. Korona je umesto osvešćivanja i novog početka za sektor koji je među najviše stradalim tokom epidemije, donela stare navike, kao slobodno tržište, ostavljeno je svakom pojedincu da formira cenu prevoza prema svojoj računici.

Kako bi opstali, što pod pritiskom dospelih obaveza, što pod pritiskom tržišta, vozi se po cenama daleko od realnih, što utiče i na bezbednost putnika i saobraćaja. Ako prevoznik vozi vožnju na ivici isplativosti, to se oseti i na mnogim drugim poljima, izbor vozača se smanjuje, štedi se na smeštaju, traži se ušteda i na ruti putovanja radi smanjenja troškova, štedi se na održavanju i sve je to jedan lanac koji spletom raznih okolnosti može doći do fatalnih posledica.

Ali, postoje i neplanski faktori, koje retko ko sagledava kada se desi saobraćajna nezgoda. Tokom putovanja u inostranstvo granični prelazi, radovi, neplanska zadržavanja koja remete plan putovanja koji je vrlo često jako stisnut i prenatrpan da bi se u što kraćem roku obišlo što je moguće više, pružilo više putnicima itd. Svako ko je tokom letnje sezone putovao negde, suočio je sa neorganizacijom na graničnim prelazima, višesatnim čekanjima, kontrolama koje predugo traju, suočio se sa radovima koji su ostavljeni za letnju sezonu kada je najveća frekvencija vozila, tokom tog vremena, radno vreme vozača otkucava, pauze se skraćuju, umor stiže, a odgovnost je samo na onom čoveku koji u tom momentu upravlja autobusom i životima svih ljudi. Granična policija će nakon smene otići kući, carinici i putari takođe, a vozači će nakon izgubljenih par sati ostati jedini odgovorni za sve ljude u vozilu, ali i oko njega, onda kada sve prođe u redu, ali i onda kada ih umor stigne, oni su ti koji snose sav teret.

Gužve na autoputevima

U ranu zoru, 21. avgusta. nedaleko od mesta Pečenjevce, desila se teška saobraćajna nezgoda u kojoj je učestvovalo vozilo domaćih tablica, na povratku iz Grčke, došlo je do prevrtanja autobusa na bok, tom prilikom je povređeno 35 osoba, a jedna osoba je smrtno stradala. Kroz medije se već provlači priča o umoru vozača kao potencijalnom uzroku, ali hajde da sagledamo sve faktore.

Nesreća kod Leskovca

Autobus koji je u petak krenuo put Grčke, susreo se sa višesatnim čekanjem na izlazu iz Srbije zbog pada sistema na granici, za to vreme radno vreme vozača ide, umor stiže, ali vozilo se ne pomera, vozači su istini za volju, pre povratka za Srbiju napravili pauzu od 9h, ali, u povratku ogromne gužve, velike smena turista, kraj avgusta, poštovao se zakon, vozači su se menjali, pred samu nezgodu su pravili i pauzu, ali nije se dalo da ovaj autobus stigne na svoje odredište, ugašen je jedan mladi život, trajno uništeni životi vozača, trajne traume za sve putnike, odgovornost nose dva čoveka, a mnogi su imali učepće. U danima koji su prethodili, kilometarske kolone na deonici autoputa od Niša ka Paraćinu (smer ka Beograd), autoput koji se istovremeno radi na nekoliko lokacija, u periodu najveće frekvencije vozila od juna do septembra je zatvoren, opet će se kola lomiti na običnim smrtnicima koji ne uspeju da izdrže ritam turističke sezone.

Gužve na graničnim prelazima

I tako iz godine u godinu, prevoznici vode svoju bitku, vozači bitke sa snom, radovima, granicama, putnici borbu da zarade novac da otputuju, agencije borbu za svakog putnika i stvari „funkcionišu“, preseče nas tu i tamo poneka strašna nesreća, svi se onda pitamo, kako, zašto, ali na kraju, najlakše je pripisati vozaču, on je jedan za volanom, a ostalih problema koji se ne rešavaju je mnogo. Prođe par dana, zaboravimo i šta nas je potreslo, šta nas je mučilo, vrati se svako od nas svojim ličnim problemima, do neke naredne vožnje, do neke naredne ture, do neke naredne granice, narednih radova, a i do neke nove nesreće. Pa onda idemo iznova, pitaćemo se kako i zašto, ali nijedan od višegodišnjih problema neće se rešiti, naprotiv, sve dok ide preko leđa običnih ljudi, problemi mogu biti samo veći.

Najteže nesreće koje su potresle Balkan


U prevrtanju autobusa u Bugarskoj, na sreću bez poginulih

U Bugarskoj se 14. avgusta prevrnuo autobus iz Srbije, sa 49 putnika od čega su najveći broj činila deca, na sreću nije bilo poginulih, dvoje dece i jedno odraslo lice je teže povređeno. Autobus šabačkih registarskih oznaka, vraćao se iz Bugarske, sa decom iz folklorne grupe, koja su učestvovala na festivalu u Nesebaru. Prema nezvaničnim informacijama do izletanja autobusa došlo je prilikom pokušaja vozača da u vožnji pomogne u spuštanju sedišta koje se nalazi pored njega, namenjenom za suvozača, tom prilikom je autobus skrenuo udesno i završio u kanalu.

Prevrtanje autobusa u Bugarskoj

Dvanaest poginulih, 31 povređen u nesreći Poljskog autobusa na autoputu A4 u Hrvatskoj

Jedna od poslednjih teških nesreća dogodila se na teritoriji Republike Hrvatske, 6. avgusta u jutarnjim satima, na autoputu koji spaja Zagreb i Varaždin, između mesta Jarek Bisaški i Podvorec. Do nesreće je došlo kada je autobus sleteo sa kolovoza u kanal i tom prilikom direktno se zakucao u betonski zid, tom prilikom je stradalo 12 osoba, dok je 31 osoba teže i lakše povređena.

U ovom slučaju nameću se dva moguća uzroka ove velike nesreće, prvi i onaj najvažniji, dva vozača na ruti od 1500 i više kilometara u pravcu, iako dva vozača u regularnoj dvojnoj posadi imaju 21 radni sat na raspolaganju, gotovo je nemoguće da u realnim okolnostima dva vozača pređu ovu putanju u zakonskim okvirima bez odmora od minimum 9 sati. Nesreća se dogodila nešto pre 6 sati ujutro, prilično daleko od krajnje destinacije, a dva vozača su prema informacijama koje su preneli mediji, već bili blizu isteka raspoloživih sati za vožnju. Drugi podatak u ovoj nezgodi koji je upadljiv, vozač koji je u momentu nesreće upravljao vozilom imao je 72 godine, obzirom na zahtevnost i dužinu putovanja, te noćnu vožnju, jedan od faktora koji su doveli do katastrofe možda i leži u ovom podatku.

Teška nesreća Poljskog autobusa na autoputu A4 u Hrvatskoj

Dvadeset putnika povređeno u nesreći kod mesta Ojgendorf u Austriji

Devetnaestog maja 2022. godine oko 3 sata izjutra, između izlaza autoputa Salcburg sever i Valerzea u pravcu Beča, došlo je do saobraćajne nezgode kada je autobus koji prevozio putnike sa Kosova udario u betonski graničnik, autobus je saobraćao ka Hanoveru u Nemačkoj. Prema prvim navodima, uzrok nesreće je najverovatnije umor vozača, u autobusu je bilo 28 putnika, od kojih je troje teže povređeno, a sedamnaest lakše. Svi su zbrinuti u Bolnici u Salcburgu.

Nesreća kod mesta Ojgendorf u Austriji

Dva putnika povređena kada je na minibus naleteo voz

Sedmog septembra 2021. godine na neobezbeđenom pružnom prelazu puta Pirot-Držina, teretni voz je naleteo na minibus koji se kretao u pravcu Pirota, od 14 putnika, dva putnika su povređena, ostali putnici su nakon pregleda pušteni kući, pričinjena je velika materijalna šteta.

Minibus naleteo voz

Deset poginulih, preko 50 povređenih u nesreći autobusa koji je saobraćao prema Kosovu.

Nedaleko od Slavonskog broda 25. jula 2021. godine došlo je do teške saobraćajne nezgode spratnog autobusa koji je saobraćao na liniji iz Frankfurta za Prištinu, autobus je u blagoj krivini nastavio pravo i došlo je do prevrtanja, osmoro putnika je poginulo na licu mesta, dvoje je podleglo povredama u bolnici, dok je 59 putnika teže i lakše povređeno, poginuo je i jedan od vozača. Prema prvim navodima, iako se radi o ruti od oko 1700km u pravcu, posadu su činila dva vozača, te je umor jedan od mogućih uzroka nesreće.

Autobuska nesreca kod Slavonskog broda

Sedmoro povređenih prilikom izletanja autobusa kod Bubanj Potoka

Nešto posle 14.30h , 13. maja 2021. godine došlo je do teške saobraćajne nezgode u kojoj je učestvovao autobus na liniji Beograd – Novi Pazar i jedno putničko vozilo, nakon kontakta ova dva vozila, došlo je do izletanja autobusa na razdelnu ogradu između dve strane autoputa, razdelna ograda je sprečila teže posledice, u ovoj nezgodi povređeno je 7 osoba, od kojih je jedna prema navodima medija izletela kroz prednje vetrobransko staklo, u periodu nesreće Beograd je zahvatilo olujno nevreme, praćeno velikom količinom padavina, što je jedan od faktora koji je potencijalno uticao na samu nezgodu.

Izletanja autobusa kod Bubanj Potoka

U teškoj saobraćajnoj nesreći kod Budimpešte, poginuo vozač autobusa iz Srbije

Autobus koji je saobraćao na međunarodnoj liniji iz Srbije ka Austriji, na obilaznici oko Budimpešte, pod nejasnim okolnostima zakucao se u kamion koji je bio parkiran u okviru obeleženih radova na autoputu. Tom prilikom je 25 putnika povređeno, od koga 2 putnika teže, nastradao je vozač autobusa na licu mesta, drugi vozač je sa lakšim povredama prebačen u bolnicu.

Teška saobraćajna nezgoda kod Budimpešte

U prevrtanju autobusa nadomak Beograda, poginula žena

U ranim jutarnjim satima, nadomak Beograda, poginula je jedna žena, dok je preko 60 ljudi teže i lakše povređeno u prevrtanju turističkog autobusa koji je vraćao turiste sa letovanja iz Grčke. U autobusu je bilo 87 putnika, kasnijom istragom utvrđeno je da dva vozača nisu imali dovoljno vreme odmora između dve vožnje, te da je vozač autobusa zaspao i tom prilikom sišao sa puta zakucavši se u betonsku barijeru, nesrećna žena je sedela sa detetom odmah iza vrata, prema nekim tvrdnjama neposredno po polasku je zamenila mesto sa drugim putnicima.

Prevrtanje autobusa nadomak Beograda

Motociklista stradao prilikom sudara sa autobusom

Tridesetšestogodišnji motociklista iz Požarevca poginuo je kada je na autoputu Beograd-Niš 6. juna 2015. godine, kod sela Kolari, udario u autobus iz Vranja pun dece. U autobusu su se nalazila deca od prvog do četvrtog razreda osnovne škole koja su se vraćala sa Malih olimpijskih igara iz Novog Sada.

Motociklista je poginuo na licu mesta, dve devojčice su lakše povređena, a lakše povrede zadobio je i vozač autobusa kome je pomoć ukazana u smederevskoj bolnici. Do nesreće je došlo na delu autoputa na kome se obavljaju radovi i saobraćaj se odvija na suženom delu, jednom trakom. Radovi su obeleženi i postavljena signalizacija, a motociklista se praktično čeono sudario sa autobusom, najverovatnije nepropisno pretičući kolonu.

Motociklista stradao prilikom sudara sa autobusom


Pored ovih nezgoda u letnjem periodu, nikako ne smemo zaboraviti nesreću u Bugarskoj, tokom novembra 2021. kada je autobus iz Makedonije izleteo sa kolovoza i tom prilikom se zapalio, u smrt je odveo 46 ljudi koji su ostali zarobljeni u autobusu, nakon istrage kroz medije su se provlačili natpisi o švercu goriva i pirotehnike koja je uzrokovala da autobus tako brzo izgori.

Nesreća u Bugarskoj

Jedna od teških nesreća desila se i u Makedoniji, tokom marta 2019. godine, kada je autobus izleteo sa autoputa i prevrnuo se, tom prilikom je stradalo 15 putnika, a istragom je utvrđeno da je vozač zbog neprilagođene brzine izleteo sa kolovoza, kao i neispravnost kočnica, upotreba uređaja za manipulacijom tahografa, zbog svega toga uhapšen je vlasnik kompanije čiji je autobus učestvovao u nesreći, kao i odgovorna lica tehničkog pregleda koji je pored utvrđenih propusta, par meseci pre nezgode izdao potvrdu o tehničkoj ispravnosti vozila.

Nesreća u Makedoniji

U Crnoj Gori se 2013. godine, krajem juna, desila jedna od najtežih nesreća u putničkom saobraćaju, kada je autobus sa rumunskim registarskim oznakama iz neutvrđenih razloga izleteo sa magistralnog puta Podgorica-Kolašin, u blizini Manastira Morača, tom prilikom je poginulo 18, a teško i lakše povređeno preko 30 ljudi.


U prethodnih 10 godina u autobusima prevoznika sa Balkana stradalo je više 100 ljudi, svake godine nesreće su sve učestalije, ritam koji nosi smanjeni broj raspoloživih radnika svake godine je sve veći, a sistemski se nijedan od problema ne rešava. Ostaje nam samo da se nadamo da će putnici i vozači biti bezbedni zahvaljujući nekoj višoj sili, budući da ovozemaljske sile nemaju u planu rešavanje problema iz ove branše.

Foto: Kurir.rs, Danas.rs, Dnevnik.hr, Mondo.rs, rts.rs\


comments powered by Disqus